Проналазак асинхроних мотора је револуционисао људску цивилизацију. Данас, хајде да истражимо унутрашње функционисање асинхроних мотора. Асинхрони мотори се првенствено састоје од две компоненте: статора и ротора. Статор је калем са три намотаја који се напаја трофазном струјом наизменичне струје.
Намотај пролази кроз прорезе статора, који се састоје од наслаганих танких челичних лимова високе пропустљивости. Када кроз овај намотај протиче трофазна струја, ствара се ротирајуће магнетно поље, које је узрок ротације ротора. Да би се разумело како се генерише ротирајуће магнетно поље и његове карактеристике, статор се може поједноставити.
Три намотаја су повезана у интервалима од 120 степени, стварајући магнетно поље око њих када се кроз њих прође струја. Када се трофазно напајање примени на овај специјални аранжман, генерисано магнетно поље мења смер са наизменичном струјом у одређеним тренуцима. Упоређивањем ова три примера можемо посматрати ротирајуће магнетно поље уједначеног интензитета. Брзина којом се магнетно поље ротира је позната као синхрона брзина. Хајде да размотримо затворени проводник смештен унутар овог ротирајућег магнетног поља.
Према Фарадејевом закону, променљиво магнетно поље индукује електромоторну силу у колу, која заузврат генерише електричну струју. Ова појава је слична петљи која носи струју у магнетном пољу, која ствара електромагнетну силу на петљи и узрокује да она почне да се окреће. Иста појава се јавља и код асинхроног мотора, где се уместо једноставне петље користи нешто што личи на кавез веверице. Ротационо магнетно поље ствара се трофазном наизменичном струјом која пролази кроз статор.
У претходном примеру, струја ће бити индукована у кавезним шипкама краткоспојеног крајњег прстена. Сходно томе, ротор ће почети да се окреће. То је разлог зашто се овај тип мотора назива индукциони мотор.
Уместо директног повезивања са ротором за генерисање електричне енергије, користи се електромагнетна индукција. Листови изолационог гвозденог језгра су испуњени унутар ротора да би се то постигло. Коришћењем ових малих гвоздених лимова, индукциони мотор минимизира губитке вртложних струја и нуди значајне предности. У суштини се самопокреће, јер се и магнетно поље и ротор ротирају. Међутим, која је брзина којом се ротор ротира?
Да бисмо добили одговор на ово питање, морамо размотрити различите сценарије. Размотримо случај где је брзина ротора иста као и брзина магнетног поља. Пошто се оба ротирају истом брзином, магнетно поље никада неће прекинути петљу. Због тога се неће генерисати индукована електромоторна сила или струја. Ово ће резултирати претварањем енергије на шипкама ротора. Ротор ће постепено успоравати, а како се брзина смањује, магнетно поље ће прекинути коло ротора. Као резултат, индукована струја и сила ће поново порасти. Ротор ће тада убрзати. Укратко, ротор никада неће моћи да сустигне брзину магнетног поља.
